id stringlengths 6 8 | audio audioduration (s) 1 18.5 | transcript stringlengths 10 166 |
|---|---|---|
free_0 | Само неколико дана после ослобођења Београда | |
free_1 | стајао сам негде близу Теразија | |
free_2 | окренут ка Палатија Албанија | |
free_3 | и гледао на оном прочељу узаном Албаније | |
free_4 | које је гледало у правцу Теразија, | |
free_5 | окаченог Тита, заправо, немојте погрешно да ме схватите, нико није качио Тита, | |
free_6 | не тих дана, нити касније, него један портрет Титов. | |
free_7 | Па он је, ја мислим запремао, можда, половину висине Албаније, | |
free_8 | или тако нешто, био је то јако дугачак протегљаст портрет. | |
free_9 | Оне врло познате у ствари реплика, | |
free_10 | овне познате Титове фотографије са Титовком на глави. | |
free_11 | Гледао сам и онако се сећао тих дана непосредно пред ослобођење Београда, | |
free_12 | када сам се по некој случајности умешао у целу ту причу око тог великог Титовог портрета на палати. | |
free_13 | Смешна је једна чињеница, да је ту негде поред мене се налазио неки руски сержант, војник, обичан, шта ли, | |
free_14 | гледао исто у правцу Албаније, гледао тај портрет и просто, и ако имо, нисам имо никаког контакта са њим, | |
free_15 | обратио ми се: "Ето, то је у радио руски художник Петров." Нисам хтео да га разуверавам, најмање, | |
free_16 | јер је тај портрет, у ствари, урадио Мика Петров, сликар у Београду, и то некако по случајности уз моју асистенцију, | |
free_17 | не мислим у погледу сликанња, ја нисам сликао, нисам био графичар, најмање, али сам у тој целој, како бих рекао, причи око Титовог портрета, | |
free_18 | био најпосреднији учесник, а ево како је било. | |
free_19 | Са Петровом сам се јако добро дружио. | |
free_20 | Упознао сам га тачно, то се добро сећам, | |
free_21 | оног дана, када је бомбардовано Пашино брдо. | |
free_22 | То је било током последње године окупације. | |
free_23 | Случајно нас је спојила нека заједничка пријатељица која је јавила телефоном и замолила ме да одем до Петрова, | |
free_24 | јер је становала у кући где је он био, тамо преко пута Академије Наука, | |
free_25 | и да му јавим да код бомбардовања Пашиног брда нису страдале његове слике, јер их је је он склонио за време оних Америчких бомбардоваља да му не страдају. | |
free_26 | Отишо сам пренео сам му ту вест и од тада настало једно пријатељство јако дубоко између њега, мене и његове Јелене | |
free_27 | које је травало све до негове смрти. | |
free_28 | Елем, о чему се радило? | |
free_29 | Ја не знам по коме налогу и по какви директивама, | |
free_30 | али једну акцију је водио непосредно пред борби за Београд | |
free_31 | Живановићену Ноје. | |
free_32 | Сликар надреалиста, један од оне групе Тринаесторица. | |
free_33 | Ко је њега овластио, како га је овластио, тек је он организавао једну групу | |
free_34 | београдских сликара, | |
free_35 | између осталога Мику Петрова. | |
free_36 | Ту се кретао и Табаковић и не знам још ко, то све. | |
free_37 | А ја сам се ту случајно задесио, јер сам тих последњих дана | |
free_38 | пред ослобођење Београда, | |
free_39 | од тог лета, од тог бомардовања Пашиног брда, па надаље, | |
free_40 | скоро свакодневно, не скоро, негов управо свакодневно | |
free_41 | био код Мике Петрова, био код њега у кући, | |
free_42 | прекопута био у атељеу који се налазио, у његовом атељеу који се налазио у куполи Академије Наука. | |
free_43 | Дакле, Ное је | |
free_44 | вршио неку организацију | |
free_45 | београдских сликара | |
free_46 | и тражио је помоћ да се у напред израде велики пропагандни портрети | |
free_47 | који би могли одмах после ослобођења да буду истакнути | |
free_48 | Тита, Черчила, Стаљина и Рузвелта. | |
free_49 | Како други сликари нису били баш тако вични графичким радовима, | |
free_50 | поготово те врсте, то је, збрда, све пало на Мику Петрова. | |
free_51 | Он је у том атељеу на табацима, пак папира великим, | |
free_52 | сликао угљем тај портрет, заправо Титов, тај портрет, | |
free_53 | и требало је да се тај портрет са тога, са тих хартија, са тих пак папира, | |
free_54 | пренесе у улицу Јелене Ћетковић. | |
free_55 | У атеље, да ли је то хутер био, она црвена зграда од цигала, где су у сутерену, | |
free_56 | београдски студенти ликовне уметности требало да пребаце то са хартије на платно. | |
free_57 | То се боцкало, боцкало, боцкало и тако. | |
free_58 | Међутим, требало је, пошто је потрет био готов, | |
free_59 | да се из академије наука он донесе у улицу Јелене Ћетковић. | |
free_60 | То бога ми није било тако лако, извести јер је портрет било огроман, то је била једна велика ролна, ко малтене величине неког ћилима и тако. | |
free_61 | И сада је пало у дужност Мики Петрову и мени, који сам био нераздвојан са њим тих дана, | |
free_62 | да тог папирнатог Тита, тај портрет папирнати, пребацимо до улице Јелене Ћетковић, | |
free_63 | да би га ти студенти или ти организовани, ја не знам које то све био пребацили на платно. | |
free_64 | То је била једна велика глупост и једна велика у свари авантура. | |
free_65 | Носити оброман тај портрет, савијен, као тепих неки преко рамена Мике Петрова и мога. | |
free_66 | Од Академије Наука, па Кнез Михајловом, па поред позоришта, па Хиландарском улицом, | |
free_67 | и све до Јелене Ћетковић и предати то у тај подрум да би се ин пребацио на платно. | |
free_68 | Ма ко да нас је срео и припито шта носите да нас на лицу места, било од немачких власти или од ових сарадника окупатора власти. | |
free_69 | Нађе и нагази на лицу места следи по кратком поступу. | |
free_70 | Других портрета није било рађено. | |
free_71 | Ја заправо никад после нисам ни видео неке велике таке портрете ни Черчила ни Рузвелта ни Стаљина. | |
free_72 | Елем, имали смо... | |
free_73 | Петров и ја, Титову фотографију, ону класичну фотографију са Титовком. | |
free_74 | Имали смо Стаљинове исто тако, фотографије неке или слике. | |
free_75 | Имали смо и Черчила, али Рузвелта нисмо имали. | |
free_76 | И сећам се добро и дан данас гледам то ми фали лист у "Свезнању" предвратном, | |
free_77 | да је ту била једна нотица о Рузвелту, јединица једна, лексиконска, са портретом, са фотографијом Рузелта, | |
free_78 | доста малим, али то је једино што смо имали при руци од Рузвелта. | |
free_79 | Ја сам ту страницу исекао и однео Мики Петрову да би имао по чему да ради. | |
free_80 | Рузвелта. | |
free_81 | И дан данас ми је тај лист фали, кад отворим, | |
free_82 | тачно ми фали та страница једна. | |
free_83 | Дакле, ситуација је била врло комична. | |
free_84 | Тај Рус је стајао поред мене, гледа у Албанију. | |
free_85 | Одушевљен ми се потпуно непознатом онако обратио. | |
free_86 | "Ето то је радио руски художник." | |
free_87 | Он је видео онако с десне стране, пише онај карактеристични потпис Михајла Петрова. | |
free_88 | Петров само, није писало Михајло | |
free_89 | и Рус је, очигледно мислио да се радило о неком руском художнику. | |
free_90 | Kо је то наручио, израду тих портрета, није ми јасно, | |
free_91 | али целом том акцијом је руководио, односно организово целу акцију, бар тај сликарски део акције, | |
free_92 | Ноје, дал је то радио по неком налогу, | |
free_93 | партијском. | |
free_94 | Да ли је нешто на свој рачун, као левичар, он то тек, | |
free_95 | њега је прогутао мрак. | |
free_96 | Он је нестао управо онога дана, и ја сам био присутан једном у Мажестику јер смо те ноћи у Мажестику радили опет цела та група, неке транспаренте са паролама и тако. | |
free_97 | Знам да је дошла његова вереница изјутра сва узбуђена да нема нигде Ноја, шта је са њим, тако плакале, обраћала се Кочи Поповићу ко је ту био присутан. | |
free_98 | Али њега је прогутао мрак. | |
free_99 | Он је имао неке сигурно, неке мутне односе, питај Бога каке са руководством партијским, |
End of preview. Expand
in Data Studio
README.md exists but content is empty.
- Downloads last month
- 13